Losing Someone to Suicide

Zdravo!

Kako ste?

Ja ne znam šta da kažem. Nisam još sigurna kako da pričam o ovome. Ali moram da pričam o tome, jer ako to ne uradim, imam osećaj da ću poludeti. Imam osećaj da ću eksplodirati i da se više nikad neću sastaviti.

U decembru sam izgubila nekoga zbog suicida. Neko meni jako blizak i drag se ubio. I kao i svaka osoba koja je prošla kroz ovo, kroz šta ja sad prolazim, ili koja kroz to prolazi trenutno - će vam reći da ne zna šta da radi sam/a sa sobom. Često mislim da se to ne dešava meni i mojoj porodici, ali dešava se. I kad u trenutku shvatim da se to nama dešava, osećam se kao da me je neko tako jako šutnuo u stomak. I gubim vazduh, i gubim svest, i onda imam osećaj kao da sam nestala. Ali tu sam, a on više nije tu.

Na pitanje zašto je ta osoba sebi oduzela život; ja prosto nemam odgovor. Ja ne znam šta da vam kažem. Mogu samo da vam kažem da se i ja to isto svaki dan pitam. Pitam se 'Koliko je to dugo već trajalo?', 'Koliko je to dugo planirao?', 'Šta se desilo?' i 'Zašto?'.

'ZAŠTO?!' 

Ali ni na jedno pitanje nemam odgovor, niko od nas nema. I svakim danom je sve bolje, ali i sve gore. Nekako dani postaju isti kao i pre, i nekad ne mogu da se setim da on više nije sa nama i mislim da je sve okej. Ali on više nije tu, njega nema. I kad me to saznanje lupi preko čela, ja se zaledim. I moram da sednem, i onda minutima i satima razmišljam. I pokušavam da smislim kakav će život biti kada se vratim u Srbiju, i te osobe više nema. Kako ću se navići na takav život? Kako će se moji najbliži navići na takav život?

Svakim danom se nadam da ću uspeti da pređem preko ovoga uskoro. Da ću naći snagu i ljubav u nečemu novom. Da ću naći život u nečemu novom. Da ću naći njega u nečemu novom.

Trenutno sam na novom putu, gde moram da se suočim sa velikim promenama. Ali nisam sama, barem ne potpuno.